Industrijska automatizacija je istorijski bila zasnovana na principu kontrole—osiguravanju efikasnosti regulisanjem sistema unutar unapred određenih granica. Međutim, sa usponom digitalizacije i povezanosti, sledeća faza industrijske evolucije naglašava ne samo kontrolu, već i svest i interpretaciju. Fokus je sada na kreiranju sistema koji ne samo da posmatraju svoju okolinu, već je i razumeju. Ova promena, od funkcionalne automatizacije ka reflektivnoj automatizaciji i situiranoj inteligenciji, označava značajnu transformaciju u načinu na koji fabrike funkcionišu.
